09.11.2017., Karlovačka gimnazija (spomen biblioteka), Sremski Karlovci, 12.00-13.30

 

 

ORGANIZATORI:

Savez antifašista Vojvodine, Novi Sad

Vojvođanska politikološka asocijacija, Novi Sad

Centar za afirmaciju slobodne misli, Sremski Karlovci

​

PODRŠKA:

Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci

 

UČESNICI:

dr Radivoje Jovović

(Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad): govornik

​

O DRUŠTVENOM IZVORIŠTU NACIONALIZMA

​

Svaki je čovek svet za sebe i, iako se mogu javljati neke sličnosti među pripadnicima određene nacije, one nipošto nisu pravilnosti već mogu biti samo tendencije. Jer u svakoj naciji postoje i levičari i desničari, altruisti i egoisti, vernici različitih religija, agnostici, ateisti, kao i stotine drugih vrednosnih i kulturnih podela, sve sa brojnim varijacijama, međupozicijama i nijansama. Kada jednom počnemo da to razumevanje primenjujemo na svet oko sebe, kada razumemo da nacija kao takva nema jedinstvenu dušu (već da joj zahvaljujući mitovima u našim glavama samo pridajemo takav karakter), prestajemo da budemo nacionalisti i postajemo osvešćeni ljudi. Nacionalni mitovi i zablude, pak, velikim delom su posledica svesnog političkog i društvenog rada određenih grupacija. Oni se nalaze u školama i knjigama, medijima, državnim i nedržavnim institucijama, na univerzitetima, u delovanju brojnih pora jednog društva. Njih podstiču i razvijaju oni kojima je to u interesu. Tako je bilo i istorijski. Kapitalu i sa njim povezanim elitama bili su potrebni ratovi zarad zauzimanja novih teritorija, resursa, razvoja industrije u privatnim rukama, otuđenja imovine. U mirno doba nacionalizam služi da razjedini i pasivizira društvene segmente, ili da naprosto skrene pažnju sa stvarnih društvenih problema. Nacionalizam je zapravo „žvaka za mase“, a za one koji ga perpetuiraju nacionalizam je samo oruđe, način da održe i uvećaju privilegije.

​

dr Duško Radosavljević

(predsednik Saveza antifašista Vojvodine; redovni profesor na FPPS dr Lazar Vrkatić, Novi Sad): govornik

​

FAŠIZAM I HOLOKAUST U SRBIJI

​

Holokaust u okupiranoj Srbiji je bio sistematsko uništavanje Jevreja i Roma, podstaknut od strane nemačkih nacista u Srbiji, pod upravom junaka iz I svetsko rata, đenerala Milana Nedića i njegovog kvislinškog režima. Neposredno po preuzimanju vlasti, Nedićeva je vlada započela je efikasnu akciju ispoljavanja rasističke politike protiv Jevreja i Roma. Veoma brzo su preuzeti rasistički zakoni i praksa iz nacističke Njemačke. Jevreji su uglavnom likvidirani u Koncentracionom logoru Sajmište, zatim u logoru Crveni krst u Nišu, kao i koncentracionim logorima širom okupiranoe Europe. Nedić, šef kvislinške vlade, koji je sebo voleo da predstavlja kao "srpskog Petena”, stavio je ceo državni aparat na raspolaganje nacistima. Posebno se isticala policija koja je zdušno pomagala nacistima pri hvatanju Jevreja. Posao je tako dobro obavljen, da je u avgustu 1942. godine, Srbija među prvim državama u Evropi, proglašena za “Judenfrei”. Sa hapšenjima i zatvaranjem Jevreja se započelo već u aprilu 1941. godine, neposredno nakon nemačke okupacije Srbije, da bi masovna hapšenja i odvođenja u logore počelo u avgustu 1941. godine. Ovde se posebno istakla tzv. “Nedićeva vlada”, njena policija i žandarmerija, koje su dosta efikasno pomagale nacistima. Bez obzira na to, slika Milana Nedića stoji svečano istaknuta u Kragujevačkoj gimnaziji, sa obrazloženjem da je on bio “znameniti đak” iste! Za vreme mandata predsednika Vlade Republike Srbije, dr Vojislava Koštunice, Nedićeva slika se nalazila istaknuta u predsedništvu Vlade Srbije, sa slikama predsednika vlada Srbije kroz istoriju, sa obrazloženjem da je on bio “predsednik Vlade Srbije”. Naravno, izostalo je objašnjenje, na kojim je izborima dobio mandat da sastavi vladu, odnosno, ko mu je stvorio legitimitet. Time se predsednik vlade, stručnjak za ustavno pravo, nije zamarao.

​

dr Milivoj Bešlin

(Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu): govornik

​

O JUGOSLAVIJI I REVIZIONIZMU

​

Fašizam se može razviti u svakom društvu, a najčešće buja u društvima koja prolaze kroz krize i otuda veliki porast ekstremno desničarskih ideja i pokreta u čitavom svetu a naročito u Evropi, iako je platila najveću cenu u Drugom svetskom ratu. Fašizam je nacionalizam koji je došao do svog najvišeg stadijuma. Njegove karakteristike su mitski iracionalizam i negacija razuma, militantni i borbeni antikomunizam, antiliberalizam, antidemokratija, antisemitizam i rasizam. S druge strane, antifašizam mora imati svoje borbeno svojstvo, bez toga on nije antifašizam. Migranti su danas moderni Jevreji. Kvote za migrante nažalost neodoljivo podsećaju na Evropu u doba nacizma, kada su bile određivane i kvote koliko će koja država Jevreja primiti.

​

 

​

 

Nasilje koje se dogodilo na nemačkim ulicama i trgovima 9. novembra 1938. godine označilo je početak državno organizovanog, pravno legitimisanog i javno podržanog progona Jevreja koji je rezultirao ubistvom šest miliona ljudi. Ovaj događaj, poznat kao Kristalna noć/Noć pogroma, smatra se početkom holokausta i obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, a u svrhu prisećanja na žrtve fašizma tokom povesti i skretanja pažnje na savremene probleme rasizma, antisemitizma, desničarskog ekstremizma i neofašizma.

 

Savez antifašista Vojvodine, Vojvođanska politikološka asocijacija i Centar za afirmaciju slobodne misli smatrali su da je neophodno da na navedeni datum bude upriličen prigodan program namenjen široj javnosti radi kritičkog sagledavanja, tumačenja i razumevanja geneze problemskih pojava kao što su fašizam i s njim u vezi pro- i neofašističke tendencije, ali i radi skretanja pažnje na potencijale aktuelnih antifašističkih koncepcija i strategija.

​

Tribina (Anti)fašizam u Srbiji: istorijsko-problemski osvrt na pro- i antifašističke fenomene u XX i XXI veku bila je koncipirana u nameri da se putem zalaženja u prošlost pronađu odgovori na probleme sadašnjosti, odnosno da se polazeći od dekonstrukcije i/ili rekonstrukcije određenih istorijskih događaja pristupi konstruktivnoj racionalnoj analizi fenomena koji su nas doveli upravo tu gde jesmo, a sve to kako bi se izgradila adekvatna polazna osnova za „reparaciju“ sadašnjosti i sprečavanje da se iste greške ponove.

​

Potrebno je podvući i da se o markiranim problemskim pojavama  diskutovalo iz perspektiva istorijskih, politikoloških i filozofskih nauka, a usled namere da se sa ukazivanjem na njihovu kompleksnost istovremeno skrene pažnja i na potrebu za združenim delovanjem teoretičara različitih struka u svrhu iznalaženja adekvatnih rešenja za njihovo uspešno prevladavanje.

​